Irska – putopis, drugi deo: Dolazak u Dablin
Kao što sam pisao u prethodnom tekstu, u Dablin sam stigao sa 4 sata kašnjenja aviona, tako da sam umesto u 22:30 sleteo u 02:30. Interesantno, iako sam se nagledao raznih opasnih gradova, u Dablin sam sleteo bez ikakve bojazni šta će me u sred noći dočekati na aerodromu i izvan njega. I bio sam potpuno u pravu – iako na aerodromu nije radio javni prevoz, a taksija nije bilo ni na vidiku, ja sam potpuno samouveren i bezbrižan krenuo put svog smeštaja peške. Google mapa kaže da treba sat vremena peške – to je za mene dečja igra.
Posle nekih pola sata pešačenja, shvatio sam da ću ipak previše kasno doći kod ovih ljudi kod kojih sam rezervisao smeštaj, tako da sam zaustavio taksi (celim putem je naišlo samo nekoliko vozila). I eto iznenađenja, taksi vozi stariji gospodin koji je nekoliko puta bio u Beogradu, i kaže da je oduševljen našim gostoprimstvom. Naravno da mi je bilo drago, tako da sam pokušao da ga častim, ali on je zapravo mene častio, naplativši mi vožnju manje nego što treba i uz poruku „Pozdravi mi Beograd“. To je ta Irska i taj divan narod. Prvi utisak me je stvarno oborio s nogu.
A onda zvonim na vrata jedne tradicionalne Irske kuće u 03:15. Pas počinje da laje, pale se svetla i posle par minuta izlazi šokirana domaćica. Mislim da joj u prvi mah nije bilo jasno da li sam ja neki kriminalac, da li izmišljam neku priču, a još kada sam skinuo kapu i kad je videla da sam ošišao kosu na tri milimetra dužine, žena je bila u panici. To se prenelo i na kuče koje je skočilo da me ujede, a ja sam u zadnjem trenutku trgao ruku i prošao samo sa malom ogrebotinom. OK, drugi utisak ispade totalno negativan, ali sam kasnije i sve to sredio i mislim da je Bernadet odmah sutradan bila srećna što ima takvog gosta. Kada je videla i poslušala disk mog benda „Hard Green“ bilo joj je jasno da sam ja OK, i da sa mnom neće imati problema. Kasnije sam i sedeo sa njenim suprugom Patrikom i isprobavao razna pića uz muziku grupa „Dubliners“ i „Wolfe Tones“, tako da smo postali dobri prijatelji. Ako Vam je potreban kontakt za smeštaj u Dablinu, javite mi se, svakako mogu da preporučim Bernadet.
Moram da pomenem i jednog izuzetno zanimljivog gospodina koji je bio u susednoj sobi, došao je iz Ninberga samo da upozna Irsku – Roland Heubeck. Sa njim sam dosta pričao o Irskoj muzici i tradiciji, mogu da kažem da je veliki poznavalac i da zna tekstove svih pesama koje je snimila grupa Dubliners. Eto još jednog iznenađenja za mene – neko ko nije iz Irske isto voli njihovu muziku kao i ja!
OK, idem na kratak odmor, pa krećem u obilazak DABLINA!